Glosar projekta

Informacije, podaci, merenja, dokumenti, proračuni, izvori ili rezultati provere na kojima se zasniva bitan zaključak.

Osnovni princip: zaključak ne treba da prethodi proverljivoj osnovi.

Provera tvrdnje, proračuna, parametra, izvora ili rešenja prema dostupnim dokazima i zahtevima.

Provera da li su model, rešenje ili rezultat prikladni za stvarnu primenu u zadatim uslovima.

Mogućnost da se utvrde izvor, kontekst i poreklo bitnih podataka ili tvrdnji.

Informacija koja se u okviru trenutne analize smatra utvrđenom i dovoljno potkrepljenom.

Informacija koju je dao klijent i koja se ne smatra nezavisno potvrđenom dok se posebno ne proveri.

Podatak ili tvrdnja potvrđeni izvorom ili metodom nezavisnim od početne tvrdnje.

Zaključak izveden logički iz poznatih podataka, koji sam po sebi nije primarna činjenica.

Vrednost ili uslov privremeno prihvaćeni za analizu bez dovoljne nezavisne potvrde.

Moguće objašnjenje, mehanizam ili tvrdnja koja zahteva proveru.

Bitna informacija koja nedostaje ili nije potvrđena u trenutnoj fazi.

Nepoznati parametar ili činjenica koji mogu promeniti pravac, arhitekturu, bezbednost, ekonomiku ili samu odluku.

Stanje u kome deo bitnih podataka, parametara ili veza nije dovoljno određen za bezuslovan zaključak.

Situacija u kojoj relevantni izvori ili rezultati provere daju nespojive zaključke.

Informacija ili rad koji mogu bitno promeniti odluku, pravac, arhitekturu, ekonomiku, bezbednost ili sledeći korak.

Nivo dokazne osnove dovoljan za konkretnu odluku uzimajući u obzir njen rizik i posledice.

Element, parametar, konflikt ili neizvesnost koji u datom trenutku najviše ograničavaju dalji napredak.

Uslov ili granica koji se moraju uzeti u obzir pri formiranju i proveri rešenja.

Ograničenje koje prihvatljivo rešenje ne sme da prekrši.

Sukob zahteva pri kome poboljšanje jednog parametra izaziva neprihvatljivo pogoršanje drugog.

Jasno definisana granica između sistema, njegovog okruženja i povezanih podsistema koja se koristi za postavljanje zadatka.

Postojeća mogućnost u sistemu ili okruženju — materijalna, energetska, prostorna, vremenska, informaciona, organizaciona ili funkcionalna — koja se može iskoristiti u rešenju.

Traženi, praktično ostvariv rezultat rada ili promene sistema.

Pravac traženja u kome se potrebna funkcija postiže uz minimalne dodatne resurse, složenost, gubitke i nove načine otkaza.

Kvantitativna procena zasnovana na modelu, ulaznim podacima i pretpostavkama, uz jasno navedena ograničenja.

Približna procena reda veličine koja se koristi pre nego što su dostupni precizni podaci.

Provera koliko rezultat zavisi od promena ključnih ulaznih parametara i pretpostavki.

Usklađen skup pretpostavki i parametara za procenu mogućeg ishoda kada nema dovoljno preciznih podataka.

Uslov pri kome se analiza ili prelazak u sledeću fazu mora zaustaviti dok se ne pribave dodatni dokazi, provera ili stručno mišljenje.

Formalna oznaka granice dopuštenog zaključka zbog rizika, kritične neizvesnosti, nedostatka podataka ili obavezne spoljne provere.

Učešće ljudskog eksperta radi kontrole analize, rešavanja bitnih konflikata, procene visokog rizika ili donošenja odgovorne stručne odluke.

Ciljana provera konkretnog zaključka ili pitanja od strane odgovarajućeg stručnjaka.

Prosleđivanje konkretnog uskog pitanja stručnjaku kada ga ne treba rešavati samo opštom analizom.

Metodološka ruta za procenu projekta, tehnologije, razvoja ili prilike kako bi se utvrdilo šta je poznato, šta nije, gde je glavno usko grlo i koji je racionalan sledeći korak.

Strukturisana slika onoga što je utvrđeno, šta zahteva proveru, gde je ključno usko grlo i koji uslovi mogu promeniti zaključak.

Metodološki blok za pronalaženje relevantnih izvora, proveru tvrdnji, analizu konflikata u podacima i određivanje dovoljnosti dokaza.

Praktična inženjerska ruta za rešavanje problema kada je glavna prepreka inženjerski problem ili kontradikcija, a ne samo nedostatak informacija.

ARITZ faza u kojoj se definišu stvarni problem, granice sistema, kontradikcija, resursi, ograničenja i kritične nepoznanice.

ARITZ faza usmerenog formiranja opcija iz strukture zadatka, a ne slobodnog generisanja ideja.

ARITZ faza u kojoj se kandidat proverava proračunima, analogijama, literaturom, standardima, podacima proizvođača, simulacijom, testiranjem ili stručnom potvrdom.

Klasična metodološka osnova na kojoj se ARITZ zasniva.

Niz radnji ili faza kroz koje se analiza sprovodi.

Izabrani metodološki put rada nakon početne procene, na primer Opportunity Assessment, fokusirana provera ili ARITZ.

Uska analitička aktivnost usmerena na jedno kritično pitanje koje može promeniti odluku.

Pojedinačni projekat, zadatak ili prilika koji se obrađuju u CheckOpp-u ili koriste u metodološkim primerima.

Faza u kojoj se na osnovu novih dokaza bira dalji pravac.

Konkretan dodatni dokaz ili radnja koji sa najvećom verovatnoćom mogu promeniti trenutnu odluku.

Najmanji obim relevantnih informacija i provera dovoljan za trenutnu odluku, uzimajući u obzir njen rizik.

Glavni kriterijum kvaliteta analize: da li rezultat pomaže da se donese ili promeni konkretna odluka.